Istraživanje Valentina Vasiljeviča Sedova, obuhvaćeno u njegovoj knjizi Sloveni u dalekoj prošlosti, posvećeno je udaljenim periodima istorije i kulture Slovena, koji se nisu odrazili u pisanim izvorima. Istraživanje je pretežno zasnovano na arheološkim podacima. Cilj ove knjige jeste da se sve raspoložive arheološke činjenice, koje se u ovoj ili onoj meri odnose na istoriju, kulturu i etnogenezu Slovena, objedine, sistematizuju i analiziraju metodama savremene nauke. Mnoga temeljna i pojedinačna pitanja, kojima se ovo istraživanje bavi ili ih se dotiče, već su obrađena u bogatoj slavističkoj literaturi, koja obiluje protivrečnim mišljenjima, pretpostavkama i učenjima. Analiza uzajamnih veza između materijala raznih epoha i teritorija, omogućila nam je orijentaciju u mnoštvu gledišta, koja postoje u nauci. Problem nastanka slovenskog etnosa i njegove rane istorije ne može biti razmatran odvojeno od istorijskih procesa koji su se odvijali u susednim, a često i udaljenim regionima Evrope. Rana istorija Slovena prisno se prepliće sa istorijom Kelta i Germana, Skito-Sarmata i Balta. Rekonstrukcija istorije ranih Slovena moguća je jedino uz osvrt na povesnicu drugih evropskih etnosa, uzimajući u obzir konkretne okolnosti evropske predistorije. Nakon naučnog osmišljavanja arheoloških materijala i uspostavljanja veze između njih, autor je pristupio proveri dobijenih rezultata putem poređenja sa nalazima drugih nauka – pre svega lingvistike, toponimike, etnologije. Pri tome je bila konsultovana i prostudirana sva dostupna slavistička literatura.

Sadržaj  >> PDF

Od sedamdesetih godina XX veka, „rizik“ je jedan od načina suočavanja sa neodređenom neizvesnošću koja obuzima naš svet. Do tada, termin „katastrofa“ bio je dovoljan za poimanje različitih pojedinačnih slučajeva izbijanja kriza.

Iz nesreća u pošasti, iz nedaća u pokore, Zapad je sebi predstavljao katastrofe prema složenom mehanizmu čija račvanja istražuje Fransoa Valter. Zašto se klasično doba toliko pribojavalo prolaska kometa i njihovih predskazanja? Šta nagoni vek prosvetitetljstva da bude fasciniran prizorima vulkanskih erupcija? Da li je XIX vek zaista prometejski vek, pošto se čini da se on miri sa nizom industrijskih i rudarskih katastrofa? A šta tek reći o nemoći prošlog veka suočenog sa apsolutnim moralnim katastrofama, Aušvicom i Hirošimom?

Umesto da sledi redukcionističku shemu po kojoj smo navodno prešli iz društva fatalnosti u društvo sigurnosti, Fransoa Valter nastoji da odmeri doprinos slika i diskursa stvaranju anksiogene klime. On pokazuje da se kultura rizika uvek napaja na simboličkim izvorima a tim više kada svetom vlada ideologija predostrožnosti i trajnog razvoja, u senci najavljene ekološke katastrofe.

Sadržaj  >> PDF

Rasprava o istoriji religija je delo Mirče Elijadea, jednog od najvećih autoriteta u oblasti komparativne religije, a koje za cilj ima upoznavanje čitalaca sa „lavirintom složenosti religijskih podataka, njihovim osnovnim oblicima i raznovrsnostima kultura koju oni odražavaju.” Elijade, u ovom delu, proučava hijerofaniju na različitim kosmičkim nivoima (nebo, voda, zemlja, kamen), zatim biološku hijerofaniju, kao i lo kalnu hijerofaniju i mitove i simbole. Međutim, oni se ne proučavaju kao odvojeni fenomeni, niti je u delu prisutan bilo kakav trag pozitivizma ili racionalizma prilikom proučavanja ovih fenomena. Elijade insistira da se religijski fenomeni prvenstveno moraju proučavati u njihovoj sopstvenoj ravni stvarnosti. Informacije o bogovima neba, obožavanju sunca, simbolizmu vode, obredima plodnosti, svetim mestima i sl. razlozi su po sebi za čitanje ovog dela. Ipak, smatra se da je najdragoceniji Elijadeov pristup prirodi religijskih fenomena. Poznavanje suštine religijskih fenomena izmiče psiholozima, sociolozima, lingvistima i ostalim stručnjacima, jer ih oni ne proučavaju kao religijske fenomene. Sudeći prema Elijadeu, oni su propustili jedan nesvodljiv element unutar religijskih fenomena, a to je element svetog. Elijade je pokazao načine po kome su se manifestovali ljudski napori za život u sferi svetog unutar raznovrsnih kultura i kako su se, sa zanimljivim varijacijama, određena verovanja, rituali, simboli i mitovi održali.

Sadržaj  >> PDF

…Tek se sa Prvim svetskim ratom Srbija i srpski narod našao u žiži interesovanja Švajcarske, kada su mnogi švajcarci pritekli u pomoć srpskom narodu, sledeći primer znamenitog Arčibalda Rajsa, koji je svojim celokupnim i razgranatim radom od Prvog svetskog rata nadalje stekao izuzetne zasluge za srpski narod. Među mnogim, pre svega zdravstvenim radnicima, bolničkim osobljem i bolničkim sestrama, našla se i Katarina Šturceneger. O svom boravku u Srbiji, o svojim utiscima, koje je stekla boraveći u njoj rukovođena prevashodno željom da pomogne napaćenom srpskom narodu, objavila je više knjiga na nemačkom jeziku sa mnoštvom izvanrednih snimaka koje imaju izuzetnu kulturnu vrednost. Ovaj spis Katarine Šturceneger, koji je do sada, kao i njeni ostali spisi, kod nas bio nedostupan, na upečatljiv način svedoči o jednom humanom angažmanu u teško vreme kada je Srbiji zapretila totalna propast. On istovremeno svedoči o ljubavi i nepokolebljivoj veri Katarine Šturceneger u snagu srpskog naroda…

Sadržaj  >> PDF