Knjiga Svetozara Petrovića Dnevnik iz Indije (1954–1956, 1986) predstavlja dragoceno i jedinstveno svedočanstvo načina na koji je jedan obrazovan i otvoren mlad čovek doživeo Indiju u prvim godinama njene nezavisnosti, uz lični utisak o svim njenim osobenostima, kulturnim i društvenim protivrečnostima i postgandijevskom periodu. Kao i svaka knjiga Svetozara Petrovića i ova – koja je nastala na osnovu rukopisa iz autorove zaostavštine koju čuva Radmila Gikić Petrović – intelektualni je praznik za sve poštovaoce njegovog dela, ali, svakako, predstavlja izazov za sve one čitaoce koji ga do sada nisu čitali. Dnevnici nastali tokom boravka Svetozara Petrovića u Indiji ne samo da potvrđuju njegovu veliku erudiciju i akribičnost, već i važan korak u približavanju i susretu kultura – naše i indijske.

Sadržaj  >> PDF

Knjiga Pisac i priča po sintetičkom načinu pristupa Andrićevom životu i delu, ali i zahvaljujući novim otkrićima i pronicljivim interpretativnim uvidima u pojedinačna dela, kao i u celokupan piščev opus, prevazilazi sve dosadašnje biografije, ali i mnoge monografije posvećene autoru Na Drini ćuprije. Žaneta Đukić Perišić, jedan od najboljih poznavalaca života i dela Ive Andrića, kao i recepcije tog dela u vremenu, a zahvaljujući opsežnim istraživanjima, došla je do niza novih, neotkrivenih detalja iz piščevog života, otvorivši vrata njegove radionice. Suočivši se sa kompleksnim problemom odnosa pisca i dela, autorka je u tumačenju tog odnosa uspela da izbegne svaku vrstu bukvalizacije i pojednostavljivanja. Štaviše, uzevši Andrićevo delo kao model jednog, za čitaoce, nepoznatog i skrivenog ličnog sveta, Žaneta Đukić Perišić između umetnosti i života uspostavila je mnoge tanane, ali značajne veze što na nov način osvetljavaju i ona tamna mesta iz biografije velikog pisca, kao i skrivena značenja njegove literature, koja nauka sve do danas nije uspela da osvetli i protumači.

Gorana Raičević

Sadržaj  >> PDF

Terez Miler svoju istoriju života počela je da piše 1968. godine na nagovor svog unuka, književnika Aleksandra Tišme, a dovršila ju je 1972. godine, u 95. godini života. Sećanja Terez Miler se opravdano mogu svrstati u red danas sve popularnijih štiva koja se bave istorijim privatnog života. Na stranicama ove knjige pratimo sudbinu jedne dobrostojeće trgovačke porodice ispripovedanu kroz vizuru snažne, sposobne i srčane žene. Raspoloženje Terez Miler prilikom zapisivanja ovih sećanja bilo je "retrospektivno i jesenje", sa jednom dozom distance i mudrosti koju donose pozne godine. Terez Miler nam govori o blagostanju i siromaštvu, usponu i padu, sreći i tugi, inatu i odricanju, porodičnim nesuglasicama i pomirenju. U svojim sećanjima Terez Miler nas vodi kroz Horgoš, Segedin, Budimpeštu, Novi Sad, Sentu, Suboticu, Meze Tur.  Posebno su potresne stranice posvećene Novosadskoj raciji.

Iz recenzije dr Zorice Hadžić

Sadržaj  >> PDF

Ju­di­ta Šal­go (1941–1996), jed­na je od naj­zna­čaj­ni­jih na­ših spi­sa­te­lji­ca. Zbir­ka­ma tek­sto­va 67 mi­nu­ta, na­glas (1980) i Ži­vot na sto­lu (1986) osta­vi­la je ne­iz­bri­siv trag ne sa­mo na kon­tekst voj­vo­đan­skog no­vog tek­stu­a­li­zma, već i na sa­mu neo­a­van­gard­nu umet­nost na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je. Zbir­kom pri­ča Da li po­sto­ji ži­vot (1995), te ro­ma­ni­ma Trag ko­če­nja (1987), Put u Bi­ro­bi­džan (1997) i Kraj pu­ta (2004) stvo­ri­la je ne­ve­lik, ali pre­po­zna­tljiv pro­zni opus, a ogle­di­ma, od ko­jih su ne­ki sa­bra­ni u knji­gu Jed­no­krat­ni ese­ji (2000) upi­sa­la se kao vr­stan po­zna­va­lac i tu­mač de­la iz srp­ske, ma­đar­ske, je­vrej­ske i svet­ske knji­žev­no­sti, kao i mno­gih sva­ki­da­šnjih i ne­sva­ki­da­šnjih fe­no­me­na. Post­hum­no (2007) ob­ja­vlje­na je i Hro­ni­ka, kom­pi­la­ci­ja rad­nih be­le­ža­ka, in­ter­vjua, iz­ja­va i go­vo­ra Ju­di­te Šal­go.
Ju­di­ta Šal­go je iza sebe ostavila i dnevničke beleške koje je pisala, neredovno, u periodu od 1967. do 1996.  Ove beleške za  štampu  je priredio knji­žev­nik Zo­ran Mir­ko­vić.

Sadržaj  >> PDF