Turska pisma su prožeta jednim duhom i stavom. Putopisac Mirko Magarašević ima oko za Tursku, zanimljivu sa svojim protivrečnostima, raznoliku, izazovnu, otvorenu ka Evropi; on eksplicitno poziva na oslobađanje od stereotipnih predstava. Magarašević je precizan u opisu i jednostavan u izlaganju istorijskih činjenica kojima odlično vlada. Spasilac Turske Ataturk je u žiži autorove pažnje.

Turska pisma prate zasluge ove harizmatične ličnosti, čiji je život ispunjen vojnim i reformatorskim uspesima, ali je pre svega naglašen etos Ataturkov: njegovo podizanje spomenika poginulim neprijateljima, odsustvo demagogije, njegovo vizionarsko rodoljublje zbog kojeg je Mustafa Kemal Ataturk simbol turskog uspona, a kemalistička Turska most susretanja azijskog i evropskog duha. Sve vreme Mirko Magarašević govori o tuđoj zemlji, imajući na umu i vlastitu domovinu, razvijajući na taj način za našu sredinu sasvim retko, jer je diskretno, gospodski suspregnuto, patriotsko osećanje. Turska pisma uče kulturnoj otvorenosti, prepoznavanju vrednosti drugačijeg sveta.

Jasmina Ahmetagić

Sadržaj  >> PDF

U centru Tišminog romana Kapo nalazi se Vilko Lamian, čovek koji je u jednom trenutku imao slobodu da bira i izabravši da postane zločinac, kapo, postao neko ko stoji u središtu svoje sudbine kao u vrtlogu. On, međutim, u taj vir ne tone, već biva prinuđen da svoju sudbinu živi.

Spoznaja sagrešanja u Tišminim junacima ne proizvodi potrebu za pokajanjem za kojim bi sledio oproštaj, jer za veličinu počinjenih zločina ne postoji opravdanje. Vilko Lamian spoznaje strah i iz straha donosi odluku da preživi, a ta odluka navodi ga dalje na zlo. Postaje trgovac životima. Postao je kapo i trebalo je da bude onaj koji upravlja, starešina, natčovek, kao i ostali koji su se na svoje položaje ispeli da bi dali maha obožavanju sile, da bi se ushićivali ubijajući druge. Lamian je postao lažan, nije bio kapo iz uverenja, i već u logoru postaje kapo samom sebi, jer je udarajući na druge udarao na sebe.

Sadržaj  >> PDF

Ovaj „izveštaj sopstvenom životu”, kako to Tišma pomalo suvo formuliše već u prvoj rečenici, nastaje u jednom za njega prelomnom životnom trenutku neposredno posle smrti majke, i u jeku političkih događaja koji negiraju i ukidaju istoriju i prošlost države u kojoj je „proživeo vek” i koja se početkom poslednje decenije XX veka „izmiče u nepostojanje, u propast”.

Knjiga Sečaj se večkrat na Vali kojom autor pokušava da to prevaziđe predstavlja pritom ne samo jednu vrstu svođenja bilansa, završnog pogleda na sopstveni život i književni rad, uz pokušaj ocrtavanja kontura sopstvenog psihograma, već pre svega pruža sliku jednog vremena i sveta i istorijskih događaja čiji je Aleksandar Tišma bio svedok. Do krajnosti otvoren i nemilosrdan prema sebi u sudovima o sopstvenim postupcima i karakteru, prelamajući i preplićući sopstvenu biografiju i svoje postanje i formiranje kao pisca sa istorijskim događajima, Tišma čitaocu u ovoj knjizi pored fragmenata slike Novog Sada i Jugoslavije od tridesetih godina pa do kraja prošloga veka, približava i deo istorije i kulture srednjoevropskih Jevreja i nekadašnje Srednje Evrope.

Sadržaj  >> PDF

Ana Kozlova, enfant terrible savremene Rusije, već svojom prvom knjigom Plačljivica stekla je kritičarski epitet lidera ultrašokantne književnosti. Tu slavu je opravdavala narednim knjigama, kandidovanim za prestižne nagrade. Roman Ljudi čiste savesti bio je finalsit „Nacionalnog bestselera” 2006. godine.

Kozlova hrabro, čiste savesti uvodi čitaoce u skupštinsko zdanje, u kojem njeni junaci grade državnu i političku karijeru, a zatim prikazuje privatni život tih visokih funkcionera, partijskih lidera – ogrezao u alkoholu, drogi i seksu. Ti mladi intelektualci znaju kako se održati na državnim jaslama, živeti na visokoj nozi, u statusu privilegovane elite.

Postmodernističko pismo ovog romana naglašene ironije (počev od naslova knjige!), omogućilo je Kozlovoj da neobično živo i zanimljivo, ekstravagantnom naracijom obelodani neslućenu istinu o stvarnosti s pošetka XXI veka.

Sadržaj >>PDF